1. - Hotel 'Kod poginulog alpiniste' by Arkady i Boris Strugatsky:
Na nagovor svoga sefa, inspektor Grepsky dolazi u izolirano alpsko odmaraliste kako bi pobjegao od stresa i gradske zurbe. Kada tamo stigne upoznaje vlasnika, njegovog psa i sobaricu, a ostrom inspektorovom oku ne promakne da su sami gosti hotela, na celu sa iluzionistom Di Barnstokrom, vrlo neobicni.
Da ovo nece biti samo obican odmor i opustanje na snijegu, Grepsky shvaca kada sazna da se po hotelu desavaju ceste neslane sale poput sitnih kradja odjevnih predmeta i lijepljenja plakata i cedulja cudnog sadrzaja po zidovima soba.
Za uzmak je bilo kasno jer je iduce noci, odmah poslije dolaska jos dva gosta, lavina zatrpala jedini put prema ostatku svijeta, pa Grepskom nije ostalo nista drugo nego pokusati shvatiti sta se zapravo desava u hotelu gdje su svi zajedno bili zarobljeni.
Najcrnje slutnje mu se ostvaraju kada jedan od gostiju, Olaf Andvarafors, biva pronadjen mrtav u svojoj sobi.
2. - Golać na urvini by Arkady i Boris Strugatsky:
Braća A. i B. Strugacki predstavljaju klasike savremen naučne fantastike. Već dobro poznati čitalačkoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezičke braijere širom sveta.
Golać na urvini je jedno od takvih dela roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž teme i dilema,, karakterističnih za prozu braće Strugacki. To su, sažeto rečeno, problemi čovekove budućnosti, koji nosi svoje neminovno nasleđe.
Golać na urvini je naučno fantastični roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uobličava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne čudne mešavine snovitog i realnog u istom u osnvi košmarnom kontekstu.Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja.
3. - Piknik kraj puta by Arkady i Boris Strugatsky:
- ...Da li vašim prvim velikim otkrićem, doktore, Pilman, treba smatrati takozvani "radijant Pilmana“?
- To nije baš sasvim tačno. Radijant Pilmana nije prvo, nije veliko i, zapravo, nije otkriće. I nije sasvim moje.
- Vi se verovatno šalite, doktore. Radijant Pilmana je pojam za koji zna svaki učenik.
- To me ne čudi. Radijant Pilmana je, u stvari, i otkrio jedan učenik. Na žalost, ne sećam se više imena. Pogledajte kod Stetsona, u njegovoj Istoriji Posete - tamo je sve to detaljno izloženo.
Radijant je prvi otkrio učenik, koordinate Posete je prvi objavio jedan student, a radijant je zbog nečega dobio moje ime.
4. - Teško je biti Bog by Arkady i Boris Strugatsky:
Negde u dalekoj budućnosti čovek diljem svemira pronalazi planete na kojima žive sasvim humanoidni stvorevi, sa jedinom razlikom u odnosu na zemlju - nalaze se na raznolikim stupnjima kulturološkog, socijalnog i naučnog razvoja. Na te planete šalje se određeni broj "sleeper" agenata čiji je zadatak da neprimetnim, blagim, ali usmerenim delovanjem utiču na razvoj društva.
Da postepeno u svet puštaju korisne izume, da svaki mogući način podržavaju i propagiraju pismenost, umetnost, pravednost i ostale utopističko-humanističke vrednosti.
5. - Planeta purpurnih oblaka by Arkady i Boris Strugatsky:
U prostranom kabinetu načelnika Sedmog poligona jedva se smestilo osam međuplanetaraca, tridesetak saradnika raketodroma, inženjera sa raketogradilišta »Vejdali Jui«, i predstavnika naučno-istraživačkih i projektantskih institucija koje sarađuju sa Komitetom za međuplanetarni saobraćaj. Referat je podnosio Ljahov. Govorio je brzo, odsečno, lupkajući olovkom po kožnoj fascikli sa dnevnicima i beleškama.
6. - Tahmasib (Stažeri) by Arkady i Boris Strugatsky:
Dokotrlja se ogromni crveno-beli autobus. Putnike pozvaše da posedaju.
"No, pa, idite", reĉe Dauge.
Bikov progunđa: "Imamo vremena. Dok svi posedaju..." Ispod oka pogledao je kako se putnici jedan za drugim, bez žurbe penju u autobus. Bilo ih je stotinak.
"To će potrajati najmanje petnaest minuta", dostojanstveno primeti Griša.
Bikov ga strogo pogleda: ...
7. - Buba u mravinjaku by Arkady i Boris Strugatsky:
Ono što u velikoj meri obogacuje opus braće Strugacki, i daje mu posebnu vrednost - po kojoj se i prepoznaje u svetskim okvirima, jeste oslanjanje na rusku folklornu fantastiku, kada je u pitanju narativna forma, kao i specifičan gogoljevski humor.
Pritisnuti ideološkim ogradama i zabranama, oni su morali da se okrenu alegoriji, isključivanju vremenskih i geografskih odrednica i, kao najznačajnije, uvođenju dvosmislenosti...
Paralelno se ovim pomeranjem oni su napravili jedan još značajniji potez, počevsi da pišu dela koja samo u formalnom smislu pripadaju naučnofantastičnom žanru, dok su to, u stvari, satire čiji je cilj razobličavanje ljudskih i društvenih deformacija. Ta satira se okreće protiv totalitarnog društva i učaurene totalitarne svesti.
8. - Nastanjeno ostrvo by Arkady i Boris Strugatsky:
Maksim je pridigao poklopac, uspravio se i bacio pogled pun strahovanja prema nebu. Nebo je ovde bilo nekako nisko i teško, bez one vazdušaste prozračnosti, koja nagoveštava da kosmos nema dna i da se u njemu nalazi mnoštvo nastanjenih svetova – bila je to prava pravcata biblijska gromada, glatka i neprozirna.
Ta gromada se, u to nije bilo nikakve sumnje, držala na moćnim plećima lokalnog Atlanta i ujednačeno je fosforescirala.
Maksim je potražio u zenitu rupu koju je načinio brod, ali nikakvog otvora tamo nije bilo – videle su se samo dve krmače, kao kapljice tuša u vodi... Širom je otvorio poklopac i skočio u visoku, suvu travu.
9. - Talasi smiruju vetar by Arkady i Boris Strugatsky:
Samo se po sebi razume – ne samo zbog toga i ne toliko zbog toga. Ma zbog čega se sećao dana i ma čega se prisećao o tim danima, u mom pamćenju se odmah javlja Tojvo Glumov – vidim njegovo mršavo, uvek ozbiljno mlado lice: večito spuštene, nad njegovim sivim, prozračnim očima, plave dugačke veđe; čujem njegov, na prvi pogled namerno spor govor; ponovo osećam njegov ćutljivi, bespomoćni, ali neumitni pritisak, nešto nalik na nemi povik:
»No, šta ti je? Zašto si neaktivan? Naređuj!«; i odmah se, čim ga se bilo zbog čega setim, istoga časa, kao da ih je neko probudio grubim udarcem noge, bude »zlobna psetišta uspomena« – sav užas tih dana, sve očajanje tih dana, sva nemoć tih dana: užas, očajanje, nemoć, koje sam tada jedini ja osećao, jer nisam imao sa kim da ih podelim.
10. - Tajanstveni svemirski gost by Arkady i Boris Strugatsky:
Nisam znao šta da joj odgovorim. Nisam ništa predosećao, ali se ni meni ovde nije baš mnogo dopadalo.
Počeo sam da gledam u glečer.
On se uzdizao nad horizontom kao ogromna glava šećera, kao bleštavo beli iskrzani očnjak, leden, nepokretan, celovit, bez svih onih živopisnih presijavanja i prelivanja boja. Videlo se da je, kako se zabio u ovu nezaštićenu, ravnu obalu pre stotinak hiljada godina, imao nameru da na ovom istom mestu ostane i sledećih stotinak hiljada godina za inat svojoj sabraći, koja su stalno plovila po okeanu.
Plaža je bila ravna, sivožućkasta, presijavala se milijardama kristalića inja, približavala se glečeru, a sa desne strane pružao se kao od olova okean, koji je mirisao na ohlađeni metal, prevučen jedva vidljivim talasićima, kod same ivice horizonta crn kao tuš i neprirodno mrtav.
S leve strane, nad izvorima vrele vode, dizala se siva, slojevita magla, iz koje su se nejasno pomaljali travom obrasli brežuljci, a u daljini se nejasno naziralo tamno stenje, pokriveno mrljama snega. To stenje se prostiralo duž cele obale, dokle god je pogled dopirao, a nad njim se na potpuno vedrom, ali takođe nekako ledenom sivoljubičastom nebu, koje nije radovalo čoveka, pomaljalo sićušno, ljubičasto, zubato sunce.
11. - Let na Veneru by Arkady i Boris Strugatsky:
U prostranu i sumračnu kabinetu prozori bijahu zastrti bambusovim zastorima. Zidovi od plastične mase odbijali su škrto svjetlo. Pod bijaše pokriven mekanim, crvenim tepihom.
Bikov pogleda oko sebe tražeći očima domaćina kabineta i pokraj širokog i praznog pisaćeg stola ugleda dvije ćele.
Jedna ćela, blijeda čak nekako sivkasta, nepomično se uzdizala nad naslonom naslonjača za stranke.
Druga svijetlo šafranove boje naklonila se nad fasciklima s druge strane stola i ljuljala se upravo kao da je njezin vlasnik nepovjerljivo onjuškivao crteže na transparent-paus papiru i ozolitu što su ležali ispred njega.
12. - Milijardu godina, Ruzni labudovi by Arkady i Boris Strugatsky:
Počinjalo je da sviće, pobledeo je mesec, jezivi kvadrat se razišao, oblaci su se otopili; nastupalo je jutro.
Viktor je sačekao petnaestak minuta, nikoga više nije dočekao i izišao je pred kapiju.
Po asfaltu su se valjale prljave krpe, nečiji razvaljeni kofer, dobar kofer, po svemu se videlo – pretpostavljeni su ga ispustili, točak od taljiga, a nešto daije, na ivici puta same taljige sa starim iscepanim otomanom i fikusom. Unaokolo je sve bilo pusto.
Viktor je bacio pogled prema auto-stanici.
Tamo takođe nije bilo ni jednih jedinih kola, ni jednog jedinog čoveka. Po vrtovima su počele da cvrkuću ptice, sunce je počelo da se rađa, sunce koje Viktor nije video već pola meseca, a grad nekoliko godina.
Ali sada ovde nije bilo nikoga ko bi to gledao.
13. - Ponedeljak počinje u subotu by Arkady i Boris Strugatsky:
U najboljem maniru ruske fantastike i književne satire, Arkadij i Boris Strugacki donose nam roman u kojem se mešaju nauka i paranauka, verovatno i nemoguće, ozbiljno i neozbiljno, birokratija i intuicija, racionalnost i ludost, što dovodi do dramatičnih događaja i postavlja likove u razne opasnosti i pred nezgodna, pa i pogubna iskušenja...
„Motivi iz narodnih priča vešto su osavremenjeni kako bi našli mesto u mračnom pikarskom romanu, ispunjenom crnom i belom magijom, u savremenom, otuđenom društvu i nauci.“ – Enciklopedija naučne fantastike
0 comments:
Post a Comment