Avalon Series:
Redosled izdavanja:
1. - The Mists of Avalon (Magle Avalona - podeljena na 4 dela);
2. - The Forest House (Sumska kuca);
3. - Lady of Avalon (Gospa od Avalona);
4. - Priestess of Avalon;
5. - Marion Zimmer Bradley's Ancestors of Avalon;
6. - Ravens of Avalon;
7. - Sword of Avalon.
Hronoloski redosled (?):
0. - The Fall of Atlantis;
1. - Marion Zimmer Bradley's Ancestors of Avalon;
2. - Sword of Avalon;
3. - Ravens of Avalon;
4. - The Forest House;
5. - Lady of Avalon;
6. - Priestess of Avalon;
7. - The Mists of Avalon (podeljen na 4 dela).
A1 - The Mists of Avalon (Magle Avalona):
A 1-2 - Uzvišena kraljica (Avalon #1-2) by Marion Zimmer Bradley
A 1-3 - Kralj-Jelen (Avalon #1-3) by Marion Zimmer Bradley
A 1-4 - Zarobljenik u hrastu (Avalon #1-4) by Marion Zimmer Bradley
Čarobna je to legenda o Arthuru (Artusu), kralju Brita u 5. stoljeću, oživljena kroz oči i život žene koja je držala uzde vlasti s druge strane prijestolja.
Morgaine je Arthurova polusestra i visoka svećenica u opjevanoj zemlji Avalonu, u kojoj vladaju žene kao stvarateljice života i čuvarice znanja.
Za Morgaine, sve je podređeno jednome htijenju: istrgnuti Britaniju iz zagrljaja kršćanstva – nove religije u kojoj su žene nositeljice Istočnoga grijeha – i vratiti je na put obožavanja Božice Majke.
Čestita i voljena kraljica Gwynhefar razapeta je između obveza prema svome kralju i novome kršćanskome Bogu te svoje strasti prema vatrenom Lancelotu.
MAGLE AVALONA, četiri knjige (Vladarica magije; Uzvišena kraljica; Kralj Jelen; Zarobljenik u hrastu) s ukupno oko 1100 stranica iz kojih oživljeni mit čarobno teče u nas.
"Najčudesnije prepričana saga o legendarnom kralju Artusu što sam je ikad čitao. Jednostavno neodoljiva." (Isaac Asimov).
A2 - Šumska kuća (Avalon #2) by Marion Zimmer Bradley:
Ledeni vetar pretvarao je baklje u plamene bičeve. Ljutiti plamen ogledao se u tamnim vodama zaliva i štitovima legionara koji su čekali sa druge strane.
Sveštenica je kašljala od zadaha dima i morske magle i osluškivala buku iz latinskog logora kako odjekuje preko vode dok je rimljanski komandant postrojavao svoje ljude.
Druidi su u odgovor zapevali, prizivajući gnev nebesa, i vazduh je zadrhtao od grmljavine. Podigli su se i ženski glasovi, u promuklom prizivanju od kojeg joj je telo zadrhtalo, ili je to možda bilo od straha. Njihala se sa ostalim sveštenicama, ruku podignutih u prizivanju; njihovi tamni ogrtači lepršali su kao gavranova krila.
Ali i Rimljani su zavijali, i upravo su prvi redovi ušli u vodu.
Druidska ratna harfa tutnjala je od užasne muzike, a grlo joj je bilo oderano od vriske, ali neprijatelj je i dalje napredovao. Prvi vojnik u crvenom ogrtaču stupio je nogom na tlo Svetog ostrva, a bogovi ga nisu uništili.
Sada je pesma jenjala. Sveštenik je gurnuo sveštenicu iza sebe kada se rimski čelik sudario sa svetlošću baklje; mač se spustio, i na njenoj tamnoj odeždi pojavile su se kapi krvi.
Ritam pesme se izgubio. Sada je ostala samo vriska, i potrčala je ka drveću.
Iza nje su Rimljani kosili druide kao žito. Završili su suviše brzo i crvena plima se razlila dublje u kopno.
A3 - Gospa od Avalona (Avalon #3) by Marion Zimmer Bradley:
VILINSKA KRALJICA GOVORI
U svetu ljudi, plime moći se okreću...
Za mene, ljudsko doba prođe u trenutku, ali s vremena na vreme neka iskra privuče moju pažnju.
Smrtnici kažu da se u Vilinskoj zemlji nikada ništa ne menja. Ali nije tako. Postoje mesta gde svetovi leže blizu jedan drugog, kao nabori na ćebetu. Jedan takav most je mesto koje ljudi zovu Avalon.
Kada su majke čovečanstva tek došle u ovu zemlju, moj narod, koji nikada nije imao telo, načinio je obličja za nas po njihovom liku. Izgradile su kuće na motkama, kraj jezera, i lovile su po močvarama, i mi smo hodali i igrali se zajedno, jer to je bilo u osvit sveta.
Vreme je proticalo, i gospodari drevnih znanja prešli su preko mora, bežeći od propasti Atlantide, njihovog svetog ostrva. Pokrenuli su ogromno kamenje da označe linije moći koje protiču zemljom. Oni su osigurali sveti izvor kamenom i uklesali spiralni put oko Tora, oni koji su našli u obrisima predela simbole svoje filozofije.
Bili su veliki umetnici magije, pevali su čarolije kojima smrtnici mogu da dosegnu druge svetove. A ipak su bili smrtni, i njihova rasa je s vremenom izumrla, dok smo mi ostali.
Za njima su došli drugi, svetle kose, nasmejana deca sa oštrim mačevima. Ali dodir hladnog gvožđa nismo mogli da izbegnemo, i od tog vremena Vilinska Zemlja počela je da se odvaja od sveta ljudi.
0 comments:
Post a Comment